Die Resignation gegen\u00fcber dem Krieg in der Ukraine ignoriert nicht nur die anhaltenden Gr\u00e4ueltaten, sondern auch deren Auswirkungen auf die zugrunde liegenden europ\u00e4ischen Narrative. Jetzt ist der Moment gekommen, politische Orthodoxien zu \u00fcberdenken. Teil der Reihe “Lektionen des Krieges: Revisited Die Wiedergeburt Europas”.<\/p>\n\n
Drugi me\u0111unarodni kongres pisaca u odbranu kulture, odr\u017ean 1937. u Valensiji, glavnom gradu \u0160panske Republike nakon Frankovog napada na Madrid,\u00a0postao poznat<\/a>\u00a0kao spektakularan kulturni \u010din suprotstavljanja fa\u0161izmu. Kongresu je prisustvovalo vi\u0161e od stotinu pisaca iz cijelog svijeta. Njihovu predanost onome \u0161to su nazvali\u00a0revolucionarnim humanizmom, borbom za ljudsko dostojanstvo i slobodu naroda, vrijedno je prisjetiti se u povijesno sli\u010dnom trenutku\u00a0u kojem se nalazimo\u00a0danas. To bi nam moglo pomo\u0107i da bolje razumijemo me\u0111unarodnu nevolju koju zapravo predstavlja ruska fa\u0161isti\u010dka invazija i neokolonijalni rat istrebljenja protiv Ukrajine.\u00a0<\/p>\n\n Glavni politi\u010dki problem za delegate u Valensiji bila je\u00a0politika neintervencije zapadnih demokratija, koju su\u00a0ostro\u017eno osu\u0111ivali uvijek iznova. Nasuprot tome, dana\u0161nji kulturni i politi\u010dki progresivci povukli su se u svoje kule od slonova\u010de neeskalacije i neintervencije, ili \u017eive u poetskom sanjarenju apstraktno zami\u0161ljenog pacifizma, koji nije ni\u0161ta drugo do eufemizam za kapitulaciju pred fa\u0161izmom.<\/p>\n\n Evropa se trenutno bori sa sveobuhvatnim izazovom, koji je bio stvarnost Ukrajine u poslednjih godinu i po dana: \u0161ta treba u\u010diniti u vezi sa devastacijom koja je u toku? Ovo je, zaista, vi\u0161edimenzionalno pitanje \u2013 koje sadr\u017ei egzistencijalni, vojni, politi\u010dki, psiholo\u0161ki, dru\u0161tveni, ekolo\u0161ki, ekonomski i \u010ditav niz drugih nivoa \u2013 i ne daje sebi nikakav katarzi\u010dan odgovor.\u00a0Naprotiv, sadr\u017ei samo beskrajnu bol, u svakom pogledu.<\/p>\n\n Najbolji izraz ovog upornog izazova mogla bi biti poznata slika Edvarda Muncha\u00a0Vrisak<\/em>\u00a0\u2013 trenutno se nalazimo u upravo takvom trenutku tjeskobe, neizvjesnosti i izobli\u010denja. Djelo\u00a0nastalo je<\/a>\u00a0u napadu panike koji je do\u017eivio sam Munch 1892. godine, a panika bi zapravo bila odgovaraju\u0107a reakcija na ruske ratne zlo\u010dine, umjesto pseudoracionalnih kalkulacija koje vidimo danas. \u010cini se da me\u0111unarodna zajednica postepeno prihvata zlo\u010dine kao neizbje\u017ene, odgovor koji bi ranije bio apsolutno nezamisliv. Panika bi mo\u017eda bila i efikasniji politi\u010dki odgovor, koji bi potencijalno pokrenuo prijeko potrebnu me\u0111unarodnu akciju.<\/p>\n\n Kada je u pitanju rat u Evropi, u javnoj sferi mogu se uo\u010diti dva diskurzivna i vizuelna pristupa, koji odra\u017eavaju preovla\u0111uju\u0107e dru\u0161tveno-politi\u010dke stavove o zlo\u010dinima koji su u toku. Prva je ratna pornografija, neka vrsta romantizacije ru\u0161evina, koja je kao i svaka pornografija opscena. Ovdje ru\u0161evine jednostavno slu\u017ee kao tipi\u010dna medijska postavka, odr\u017eavaju\u0107i ekonomiju pa\u017enje, dok te ru\u0161evine bukvalno neprestano proizvodi rat koji je u toku. Drugi pristup je politi\u010dka fantazija poslijeratne rekonstrukcije. Psiholo\u0161ki je ovo vrlo zavodljiva strategija, jer dozvoljava izostavljanje surovih realnosti samog rata, upravo zato \u0161to su nepodno\u0161ljivo o\u0161tre, koncentriraju\u0107i se na ono \u0161to mo\u017ee do\u0107i poslije \u2013 sve dok rat bjesni i ne vidi se kraj.<\/p>\n\n Evropa se suo\u010dava sa krizom, \u010diji \u0107e ishodi definisati ostatak 21. veka. Sada je, dakle, pravo vrijeme da Evropa preispita i revidira svoje osnovne narative, pri\u010de koje Evropljani pri\u010daju decenijama, obmanjuju\u0107i i sebe i druge. Ovaj istorijski trenutak je bio slavno\u00a0nazvan<\/a>\u00a0a\u00a0Zeitenwende<\/em>\u00a0(epohalni pomak), ali precizniji termin, preuzet iz evropske kulturne historije, bi bio ono \u0161to bi Aristotel\u00a0\u00a0peripeteia<\/em>, peripetija\u00a0\u2013 dramati\u010dan preokret okolnosti, drasti\u010dna promjena iz jednog stanja stvari u njegovo suprotno. Rat Rusije protiv Ukrajine i Zapada zaista je okarakterisan edipovskom logikom, a zadatak Evrope u ovim vanrednim vremenima je prvenstveno da se odu\u010di da ne vidi, da bi nau\u010dila da vidi \u2013 da podvrgne narative centralne za njenu istoriju dubokoj reviziji i promjene, jer su one odlu\u010duju\u0107e za budu\u0107nost Evrope.<\/a><\/p>\n\n Prvi je diskurs o genocidu. Ovaj temeljni princip postnacisti\u010dke Evrope, \u010dija je politi\u010dka integracija bila zasnovana na ideji zajedni\u010dke odgovornosti za holokaust, bio je brutalno doveden u pitanje invazijom Rusije na Ukrajinu u punom obimu. Osim filtracionih logora, masovnih deportacija, otmica i sveprisutnih mu\u010dili\u0161ta, oko 1600 kulturnih objekata je\u00a0o\u0161te\u0107en ili uni\u0161ten<\/a>\u00a0u Ukrajini od strane ruske vojske od 24. februara 2022. Rusija namjerno cilja kulturnu infrastrukturu zemlje u sklopu svojih napada na civilne objekte.\u00a0<\/p>\n\n Prema Rafalu Lemkinu, autoru pojma \u201egenocid\u201c, uni\u0161tavanje kulturne ba\u0161tine je metod postizanja genocida.\u00a0Za njega<\/a>, genocid se u su\u0161tini sastoji od varvarstva (napadanje na ljude) i vandalizma (napadanje na kulturu). Druga komponenta je, me\u0111utim, bila\u00a0izostavljeno<\/a>\u00a0u Konvenciji UN-a o genocidu iz 1948. godine. Razlozi su bili o\u010digledno kolonijalni \u2013 nekoliko zapadnih sila strahovalo je da bi njihovi autohtoni narodi (i biv\u0161i robovi) mogli primijeniti zakon protiv njih. UN su umjesto toga usvojile Ha\u0161ku konvenciju iz 1954. o za\u0161titi kulturnog naslje\u0111a u oru\u017eanim sukobima, kompromis koji je problem prebacio na potpuno drugu orbitu. Pravo pitanje nije kako za\u0161tititi kulturu u vrijeme rata (iako je to o\u010digledno od vitalnog zna\u010daja), ve\u0107 kako zaustaviti genocid. \u010cim krene namjerno uni\u0161tavanje kulture velikih razmjera, zaklju\u010dak bi trebao biti da imamo posla s genocidom.\u00a0<\/p>\n\n Ali Evropa i dalje radije govori o genocidu u smislu historijske politike, kulture sje\u0107anja i ‘pomirenja s pro\u0161lo\u0161\u0107u’, \u010desto izbjegavaju\u0107i primjenu tog termina na sada\u0161njost iz straha od njegove ‘relativizacije’. Ovo je tipi\u010dan primjer onoga \u0161to se na njema\u010dkom naziva\u00a0Schuldabwehr<\/em>, skretanje osje\u0107aja krivice. Trauma i feti\u0161izirana krivica za pro\u0161le zlo\u010dine ponovo su se pojavili kada se Evropa suo\u010dila s ruskim varvarstvom u Ukrajini.<\/p>\n\n Problem Evrope, naravno, nije ‘relativizacija’ genocida, ve\u0107 njena vlastita nespremnost da prizna da se u Ukrajini doga\u0111a genocid \u2013 upravo zato \u0161to se genocid doga\u0111a upravo sada! Zato Evropa te\u017ei da tvrdi da to nije ‘\u010disti’ genocid, da je genocid te\u0161ko dokazati, itd. \u2013 uprkos\u00a0\u010dinjenici da su genocidni ciljevi Rusije\u00a0otvoreno re\u010deno<\/a>\u00a0i javno izneseno od strane dr\u017eavnih medija i zvani\u010dnika, uklju\u010duju\u0107i i samog lidera Kremlja. Jer ako Evropa prihvati pretpostavku da je zapravo svjedok genocida u Ukrajini ve\u0107 du\u017ee vrijeme, a da nije u\u010dinila sve \u0161to je bilo mogu\u0107e i nemogu\u0107e da ga zaustavi, to bi zna\u010dilo da je zapravo dozvolila da se genocid dogodi i nastavi. Na istoj teritoriji kao i ranije. Opet.<\/p>\n\n Drugi evropski narativ koji treba revidirati je onaj o dekolonizaciji. Ovo je postala jo\u0161 jedna popularna rije\u010d u me\u0111unarodnoj javnoj debati, ali osnovni problem je u tome \u0161to se percipira i prakticira u apoliti\u010dnoj, kulturaliziranoj formi. Dekolonizacija se posmatra jednostavno kao sredstvo predstavljanja, dok je svaki pravi antikolonijalizam prije svega slu\u017eenje pravdi. Bez toga ostaje \u0161uplja i moderna retorika. Napad Rusije na Ukrajinu, koji proizlazi iz duboko ukorijenjenog kolonijalnog razmi\u0161ljanja, samo \u010dini slu\u010daj hitnijim. Dekolonizacija se ne odnosi samo na obilje\u017eavanje ili predstavljanje razli\u010ditih iskustava domoroda\u010dke zajednice (koliko god ona bila va\u017ena), ve\u0107 i na tome kako po\u010dinitelje dr\u017eati odgovornim za svoje kolonijalne zlo\u010dine.<\/p>\n\n Trenutna etnografizacija dekolonijalnih pitanja, uobi\u010dajena u brojnim kulturnim projektima diljem Europe, \u010desto regenerira tipi\u010dne kolonijalne stereotipe i kli\u0161eje koji se udobno uklapaju u neoimperijalnu fantaziju i biv\u0161ih i sada\u0161njih kolonijalnih sila, pretvaraju\u0107i se kako to \u010dine da je kolonijalizam ve\u0107 zatvoren i da sve \u0161to sada treba da uradimo je da ‘slavimo razli\u010ditost’. Ali dekolonizacija nije\u00a0multikulti<\/em>\u00a0parada razli\u010ditih svjetskih kuhinja. To bi, zaista, bio najgori ishod rata i za ukrajinski i za krimskotatarski narod \u2013 zna\u010dilo bi da je pravedna stvar koloniziranih potpuno izgubljena.<\/p>\n\n U ovom kontekstu, duboka zabuna je da su dekolonizaciju po\u010dinioci efektivno prenijeli svojim \u017ertvama: takozvani globalni jug ili evropski post-sovjetski istok. Da su zapadnjaci ili Rusi prepu\u0161teni sami sebi bez ikakvog pritiska iz drugih dijelova svijeta, oni se uop\u0107e ne bi mnogo zamarali dekolonizacijom! Ovo je duboko izopa\u010dena perspektiva, u kojoj dekolonizacija postaje neka vrsta terapije ili psiholo\u0161ke vje\u017ebe za kolonizirane, svedena na li\u010dne pri\u010de i porodi\u010dne korijene, dok bi zapravo trebalo biti suprotno, odnosno visoko politizirano i vrhunsko pitanje kolonizatora. ‘ dnevni red.<\/p>\n\n Kolonijalizmu se moraju pozabaviti prije svega imperijalne sile u pro\u0161losti i sada\u0161njosti, a ne kolonizirane. Jedina kolonijalna sila koja je ikada me\u0111unarodno ka\u017enjena za svoje zlo\u010dine bila je nacisti\u010dka Njema\u010dka. Ali \u010dak i tada, kolonijalni zlo\u010dini su bili skriveni iza pogre\u0161nog naziva\u00a0Erinnerungskultur<\/em>, kao da je to zaista bilo samo pitanje kulture sje\u0107anja, a ne otvorenih rana koje jo\u0161 uvijek definiraju politi\u010dku i ratnu stvarnost Evrope.<\/p>\n\n Tre\u0107i evropski temeljni narativ koji zahtijeva politi\u010dko ponovno uspostavljanje je onaj o antifa\u0161izmu. Antifa\u0161izam je bio toliko centralan u modernoj evropskoj i globalnoj istoriji da je \u010desto zanemaren i pretvaran u atribut odre\u0111ene politi\u010dke grupe, subkulture koja obavlja svoje uobi\u010dajene rituale 1. maja. Umjesto toga, antifa\u0161izam treba tretirati kao kamen temeljac dana\u0161nje ujedinjene Evrope i slobodnog svijeta. Bez osnova antinacizma dana\u0161nje politi\u010dke institucije i okviri nikada ne bi nastali! Prava demokratija je mogu\u0107a samo kada je po politi\u010dkoj prirodi antifa\u0161isti\u010dka, ina\u010de nije.<\/p>\n\n Evropska dru\u0161tva su se toliko navikla na razne desni\u010dare, populiste, autokrate i autoritarizam da ih je sveop\u0161ti napad Rusije na Ukrajinu iznenadio. Odjednom su bili primorani da se suo\u010de sa fundamentalnim pitanjem, koje bi trebalo da bude istorijski prepoznatljivo: kako odvratiti i okon\u010dati fa\u0161isti\u010dki dr\u017eavni re\u017eim (ovaj put sa nuklearnim kapacitetima)? Do\u0161lo je do \u017eestokog\u00a0debata<\/a>\u00a0o tome da li je ispravno definirati trenutni ruski re\u017eim kao fa\u0161isti\u010dki. Paradoksalno,\u00a0oni koji to odbijaju<\/a>\u00a0kriju se iza pretjerane historizacije fenomena, ne zbog nedostatka razloga, ve\u0107 zato \u0161to postoje\u00a0previ\u0161e<\/a>\u00a0njih.<\/p>\n\n Ono \u0161to je zaista upe\u010datljivo je koliko namjerno i otvoreno ruske vlasti i vojska kosplayiraju naciste u njihovom ratu protiv Ukrajine. Promoviranje nacisti\u010dkog obrazlo\u017eenja o ‘nepostoje\u0107im’ Ukrajincima kao izgovora za masovna ubijanja, kori\u0161tenjem ru\u017enog diskursa ‘denacifikacije’ kako bi se prenamijenio istorijski slu\u010daj i apsurdno opravdala vojna invazija, stiliziraju\u0107i ni\u010dim izazvan rat kao nastavak Drugog svjetskog rata (‘ mo\u017eemo to ponoviti’) \u2013 sve revan\u0161isti\u010dke namjere Rusije zapravo su bile usmjerene na subverziju evropskog institucionalnog i pravnog poretka, zasnovanog na ishodima poraza nacizma, kako bi se EU i NATO razbili i povratili kontrolu nad Evropom tako \u0161to \u0107ete ga ponovo podijeliti.<\/p>\n\n Rat Rusije protiv Ukrajine u\u010dinio je hitnom potrebu za politi\u010dkim protuotrovom:\u00a0antifa\u0161izam se mora ponovo uvesti na me\u0111unarodnom planu kao osnova za dr\u017eavnu politiku, kao i za kreiranje nevladine politike.\u00a0To nije karakteristika odre\u0111enog dijela politi\u010dkog spektra, ve\u0107 predstavlja sam uvjet da politi\u010dki spektar uop\u0107e postoji. Ovdje Evropa snosi posebnu istorijsku i politi\u010dku odgovornost, i kroz to mo\u017ee posti\u0107i ono \u0161to Aristotel\u00a0nazvan<\/a>\u00a0anagnorisis<\/em>\u00a0\u2013 promjena od neznanja do znanja, prepoznavanje ne samo osobe ve\u0107 i onoga za \u0161ta se ta osoba zala\u017ee.<\/p>\n\n Danas se mo\u017ee samo oprezno nadati da \u0107e takvo priznanje Evrope i onoga za \u0161ta se ona zala\u017ee mo\u017ee utrti put od sada\u0161nje ratne tragedije do sveevropske politi\u010dke katarze. Ali nada je ono \u0161to je ostalo na samom dnu Pandorine kutije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Die Resignation gegen\u00fcber dem Krieg in der Ukraine ignoriert nicht nur die anhaltenden Gr\u00e4ueltaten, sondern auch deren Auswirkungen auf die zugrunde liegenden europ\u00e4ischen Narrative. Jetzt ist der Moment gekommen, politische Orthodoxien zu \u00fcberdenken. Teil der Reihe “Lektionen des Krieges: Revisited Die Wiedergeburt Europas”. Drugi me\u0111unarodni kongres pisaca u odbranu kulture, odr\u017ean 1937. u Valensiji, glavnom […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":11979,"parent":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","acf_category":[],"ppma_author":[236],"class_list":["post-12150","article","type-article","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","author-m-akyel"],"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/article\/12150","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/article"}],"about":[{"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/types\/article"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=12150"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/article\/12150\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media\/11979"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=12150"}],"wp:term":[{"taxonomy":"acf_category","embeddable":true,"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/acf_category?post=12150"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/displeu.dev.osalliance.com\/bs\/wp-json\/wp\/v2\/ppma_author?post=12150"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}